Tuluz-Lotrek izložba

Jedan od najradikalnijih, najhrabrijih modernih umetnika, surovi realista Anri de Tuluz-Lotrek (1864–1901) nepravedno je sveden na kliše pop kulture. Postimpresionista, glavna je figura Art nouveau pravca, podižući značaj i vrednost postera, pre svega za pozorišta i nastupe, do umetničkih dela. od samog početka njemu je bilo jasno da plakati moraju efektni, nezaboravni i da ih je nemoguće propustiti. Takođe, bilo mu je jasno da je ozloglašena atmosfera Monmartra obećavala erotsku kompenzaciju za dosadne živote posetilaca srednje klase.
Rođen u aristokratskoj porodici, obeležen i ograničen svojim hendikepom, njegov buran život i tragičan kraj ostavili su neizbrisiv trag u umetnosti. Iako je živeo svega 36 godina, njegov uticaj znatno je duži.

Tuluz-Lotrek kao duša Monmartra

Njegova karijera značajna je zbog dva događaja – rađanje moderne grafike i ekspanzije kulture pariskog noćnog života. Lotrekovi plakati promovisali su zabavljače sa Monmartra kao slavne ličnosti i podigli su popularni medij reklamne litografije u carstvo visoke umetnosti.

Rođen u incestuoznoj vezi, imao je genetsku manu, te u kombinaciji sa nesrećama u detinjstvu, noge su mu ostale malene dok se telo razvilo. Visok svega 1,5m, njegov hendikep ga je izopštio iz društva. Zbog toga je utehu našao među ljudima na društvenoj margini – cirkuski zabavljači, plesači i prostitutke. Kroz te „nepristojne“ društvene krugove stvorio je neka od svojih najznačajnijih dela, prikazujući živopisne kombinacije klasa i kulture u francuskim kafićima i bordelima. Njegove slike plesača i prostitutki su lične i humanistične, otkrivajući istovremeno tugu i humor ispod slojeva pudera i plinskih lampi.

Zanimljivo je da je likove uvek prikazivao i ružnijim nego što jesu, kako bi izgledali što realnije i kao posledica samokritičnosti. Uspevao je da zagrebe ispod površine svojih figura, prikazujući istinske slabosti i poroke koji leže ispod njihovih taština.

Tuluz-Lotrek i grešni Mulen Ruž: La Goulue

Plakat za Mulen Ruž, La Guli
Izložba u kulturnoj stanici „Svilara“, Novi Sad
privatna arhiva

Kada je jedna od njegovih omiljenih plesačica otvorila lokal u Parizu (Mulen Ruž), Tuluz-Lotrek je naslikao dva ogromna panela kako bi ukrasio njen štand. Danas su oni jedni od najprovokativnijih dela u ovom muzeju. Slike danas pričaju priču o Mulen Ružu, podsećajući posetitelje da je La Guli tu stvarno plesala i čuvaju istoriju o jednom divljem periodu. La Guli je bila plesačica, pod okriljem trgovca vina, koji je povremeno plesao pod imenom Valentin le Désossé. Oni su plesali zajedno u Mulen Ružu, izvodeći rani oblik kan kana, ali je ona ukrala svu slavu svojim neobično šokantnim ponašanjem. Postala je sinonim kan kana i noćnog kluba Mulen Ruž.

Tuluz-Lotrek ih je ovekovečio na posteru kada se Mulen Ruž prvi put otvorio 1889. godine. Slika na oko 3m2 uvlači posmatrača u uskomešanu gužvu uhvaćenu na mestu najvećeg uzbuđenja. Siluete publike su u pozadini i čoveka sa cilindrom na glavi u prvom je planu (Valentin le Désossé), dok je u fokusu slavna i besmrtna plesačica kan kana i jedina u boji.

Orhideja u pomami – Jane Avril

Džejn Avril, Tuluz-Lotrek 1892.

Druga kan kan plesačica koju je ovekovečio u svojim delima jeste Džejn Avril. Ćerka prostitutke i aristokrate, nakon zlostavljanja majke alkoholičarke, patila je od bolesti koja izaziva nekontrolisane trzaje tela ili tikove. Svoju bolest je iskoristila u plesu, te je tako postala poznata zbog svog karakterističnog neurotičnog stila plesanja.  U Mulen Ružu je 1895. godine zamenila La Guli i Tuluz-Lotrek ju je učinio možda i previše poznatom.

Poster Tuluz-Lotrek, „Divan Japonais“, Izložba u kulturnoj stanici „Svilara“, Novi Sad, privatna arhiva

Sve u vezi sa mitom o njoj je kontradiktorno. Rečeno je da je plesala da ne bi poludela. Na svim njenim portretima koje je Tuluz-Lotrek naslikao, nikada se ne smeje. Čak i kada pleše (slika iz 1892.), ona razmišlja o sebi dok baca svoju crnu čarapu na par koji je ni ne gleda. Prvi put se pojavila na njegovoj reklami za kafe „Divan Japonais” – pevačica na sceni je u senci naizgled sanjive Džejn Avril u publici. Prikazana je kao vitka crna silueta sa narandžastom kosom i crvenim usnama, sa svojim čuvenim šeširom, bledog tena i poluzatvorenih očiju. Između njegovih portreta i postera skoro da nema razlike. Njegovi posteri čak nemaju ničeg komercijalno senzacionalnog. Oni su ljudski i istiniti. Preuveličavajući karakteristične osobine on prenosi suštinu te ličnosti.

Uticaji (na) Tuluz-Lotreka

Tuluz-Lotrek je bio veliki majstor u hvatanju iznanadne pojave svojih figura i spontanosti njihovih pokreta il gesta.

Pored japanizma koji je vidljiv na njegovim plakatima, nesumnjivo najveći uticaj na njega imao je Edgar Dega. On je prvi slikao žene sa margine pariskog društva, posmatrao i slikao probe plesača i prikazivao noćna pozorišta seksa i tragedije. Kao i on, Lotrek je ushićeno prikazivao život kao pozorište i pozorište kao život. Ali, dok je Dega samo prikazivao, udaljen od svojih umetničkih objekata, Tuluz-Lotrek je bio deo njih, pripadao je njima. Dodao je stvarnost u svojim delima, ali i intimnost, ljubav, druženje i simpatije.

Portret Vinsenta Van Goga, Tuluz-Lotrek 1887.

Iako nije bio impresionista, oni su uticali na njegovo stvaralaštvo. Poredili su ga sa Vinsentom Van Gogom – njegovo prikazivanje prostitutki podjednako je tragično kao Van Gogovi zatvorenici koji marširaju u zatvorskom dvorištu. Ali bilo bi pogrešno smatrati ga ogorčenim socijalnim realistom. Voleo je te industrijalizovane fabrike seksa u kojima je i živeo. On je bio Van Gog seksa.

Štaviše, plod prijateljstva ovih savremenika jeste portret najpoznatijeg holandskog slikara koji je uradio Tuluz-Lotrek. Takođe je uradio i portret Oskara Vajlda, u znak podrške prijatelju kada mu se sudilo za nepristojna dela.

Portret Oskara Vajlda, Tuluz-Lotrek, 1895.

Pored svojih savremenika, imao je značajnih uticaja i na dolazeće generacije umetnika. Mladi Pablo Pikaso je imitirao Tuluz-Lotreka pa ga je i kroz čitavo stvaralaštvo pratio u taj svet seksualne iskrenosti. Impresionisti su slikali noćni život Pariza kroz buržoaske muškarce fascinirane bludom i razvratom. Ali Tuluz-Lotrek nije posmatrao taj svet sa strane, to je bio njegov život. Ovaj pomak od voajerizma do empatije prema gradskim izopštenicima nastavio je Pikaso i u umetnosti 20. veka.

Tuluz-Lotrekovi plakati glorifikuju seks i grad. Ali prava veličina njegove umetnosti je u njegovim neukićenim, sirovim i nežnim prikazima istinske prirode polusveta u kom je živeo. Divlje, ludi plesovi, strast, bolna usamljenost i krhka intimnost čine jednu drugu, značajniju ali manje poznatu stranu Tuluz-Lotreka.

Posetite izložbu Tuluz-Lotrekovih dela u kulturnoj stanici Svilara“, u Novom Sadu, do 20. jula 2019.  godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *